Novosadska trka smrti - priča o obećanju, strahu, nadi i bestijalnom zločinu u jednom gradu

Hvala 021 na sjajnom tekstu.Slava nevinim zrtvama i vecni spokoj.

Ne snimite dokumentarac sa bakom dok je još živa? Možete snimiti telefonom i dati neom da izmontira.

Bilo bi zgodno i preko potrebno kada bi se progovorilo i o onome sta se desilo Madjarima nakon 1944. Dakle o odmazdi o kojoj se cuti i koja se precutkuje. Ko hoce moze da procita o tome u knjigama istorije koje se bave Vojvodinom i Madjarima 1918-1947 ili 1941-1946. Dva imena autora knjiga koje sam procitao: Sajti i Kasas. Obe su objavljene u NS; i to 2010. i 1996. Hocu da kazem vojvodjanski Madjari su platili za "svoj" zlocin.

Razumem da vam smeta naziv Racija, ali zamislite nemacke Jevreje kada cuju 'Kristalna noc' koji predstavlja njihov najveci pogrom u Nemackoj. O 'Konacnom resenju', da ne govorim. Zlocinci zlocinima daju imena i ako ih mi, koji treba da ih se secamo, menjamo onda lako mogu pasti u zaborav. Imena zlocina su uglavnom strasna, bestijalna, cinicna ali ako ih promenimo, plasim se da ih sami guramo u relativizaciju.

Skoro svake godine vec decenijama odlazimo na strand i spustamo svako od nas po jedan cvet u Dunav. Treba o ovom zlocinu ili genocidu pricati i pisati jer ovo nesme nikada dase ponovi!!! Slava im svima!!!

Mene najvise boli to sto zrtva zlocin naziva racijom. Nema tu racije i racionalnosti. Racija je kad se hapse kriminalci. To me boli, sto ne znamo da nazovemo stvar pravim imenom. Druge nacije to znaju.

....da se ne bi ponovili, a ne zataskavati ih. O ovom konkretno najvise treba da pricaju Novosadjani madjarske nacionalnosti. Da zatraze oprostaj, ograde se od zlocina jednog rezima i nastave da zive sa ostalim gradjanima u ljubavi. Isto treba da urade i bosanski Srbi za Srebrenicu i Hrvati za Jasenovac. Vili Brant je kleknuo i molio Jevreje za oprostaj. Nemci imaju muzeje posvecene holokhaustu, a po Jevrejima stradalim u 2. sv. ratu daju imena ulicama i mostovima. Napravili su najveci zlocin u istoriji covecanstva, pa su ga priznali, ogradili se od njega, zakonom zabranili sve simbole fasizma i nastavili dalje. Ako su mogli oni, mogu svi. O zlocinima se mora govoriti.

Onaj koji obeležavanje racije vidi kao provokaciju je pre svega nacista bez obzira na nacionalnu pripadnost. I onaj koji bira da zaboravlja svoju istoriju osuđen je da je ponavlja. Ako je potrebno da zaboravimo stvari koje su se desile da bi mogli da gledamo zajedno u budućnost, onda je to privid zajedništva ljubavi i tolerancije, kako možeš oprostiti nešto ako si to zaboravio?

SF/SN

Опростити али НЕ заборавити!

Moja pokojna baka je bila svedok i jedna od retkih preživelih. Puno puta sam je molila da mi to prepričava opet i opet...Sa mojom tetkom, bebom u rukama, stajala je u redu za otvorene rupe u zaleđenom Dunavu. Udata je bila za mog dedu, koji je već bio odveden u logor u Poljskoj. Moja baka Nemica, moj deda Srbin. Nije stigla promeniti prezime, pa joj je u ausvajsu još stajalo nemačko prezime. Mađarski vojnik kad je to video, izveo je iz reda i rekao "Ti ne". Stajala je i gledala kako bebe nabijaju na bajonete i bacaju. Ipak, ni jednu ružnu reč nikada za Mađare nije rekla. Uvek mi je govorila da zločinac ima ime i prezime.

Zašto se piše o ovome? Zašto se provociraju naši sugrađani mađarske nacionalnosti? Oslobodimo se svega prošlosti i gledamo zajedno u budućnost. Novi Sad je grad tolerancije i ljubavi.

Vecna slava svim nastradalima od madjarskih zlotvora i domacih izdajnika, da se ne zaboravi!

Слава и вечно Царство небеско свим српским, јеврејским, ромским и осталим жртвама Рације!

Još gore, bacili pod led.

Oni koji su preziveli dobro se secaju tih dana...Porodice stradalih nisu zaboravile...Stalno pisati I podsecati da se nikada ne zaboravi!

То је геноцид.